Pre nego što pređemo na novosti, jedna stara navika koju je IE9 zadržao. Instalacija nove verzije jednostavna je do krajnjih granica, ali na kraju instaler nudi opciju gašenja svih programa koje IE-u smetaju kako bi se instalirao do kraja (Chrome jedan od njih na primer). Alternativa je restart računara, što je, ruku na srce, Microsoftov trademark.
Kao što je bio među poslednjima koji su uveli tabove bez kojih bi danas život bio teško zamisliv, IE9 među poslednjima uvodi ono što se na Firefoxu zove “Private browsing” ili na Chromeu “Incognito mode”. Na IE-u 9 se to zove InPrivate Browsing, istog efekta i namene. Kada govorimo o privatnosti, MS je u IE ugradio “Tracking Protection”, koji omogućava kontrolu deljenja infromacija sa sajtovima koji ih o vama skupljaju (Google Analytics, Facebook i sl.). Bolja kontrola pluginova, provera sadržaja preuzetog kroz novi download manager, te ActiveX filtriranje IE9 pomeraju osetno napred u odnosu na prethodne verzije kada su sigurnost i privatnost u pitanju.
Ipak, sve pomenute novine, promene i unapređenja ispod haube nisu ni približno upadljive kao radikalni redizajn za koji se Microsoft odlučio u novoj verziji. Prvi susret sa IE-om 9 tera na zaključak da je UI prethodnih verzija bačen u smeće i stvar napravljena ponovo, kako valja. Interferjs je pojednostavljen do krajnjih granica, neodoljivo podsećajući na Chrome i elementarnost interfejsa koju je doneo kada se pojavio. Back i forward tasteri, address bar, tabovi i tri ikone sa strane ukupno su svi elementi korisničkog interfejsa koji se nalaze na podrazumevanom ekranu IE-a 9. Po želji, tabove je moguće pomeriti kao novi red ispod.
Značajno reklamirana inovacija koju novi IE donosi je mogućnost pinovanja sajtova, što za nepoznavaoce Windowsa 7 znači da se vaš omiljeni sajt može pojaviti u panelu poput ostalih programa koji se tu nalaze. Desnim klikom na prozor se od slučaja do slučaja mogu dobiti i prečice vezane za sajt, kao opcija za novi post na Twitteru na primer. Interesantno je da IE prozori sa pinovanim sajtovima prepoznaju dominantnu boju sajta i boje kontrole istom, što je zanimljiv pokazatelj detaljnosti. Iako liči, koncept nije isti kao kod Mozilla Prisma, prozor sa pinovanim sajtom funkcioniše skoro isto kao i regularno pokrenuti IE. Naravno, izgled i mogućnosti ne vrede puno bez performansi.
Nakon prvih testova u poređenju sa prethodnikom postaje jasno da je za 8 i 9 zajedničko manje ili više samo ime. IE9 podržava HTML5 i savremen web tehnologije podržane hardverskom akceleracijom, dok IE8 uopšte ne prolazi Acid3 test, da ne govorimo o HTML-u 5.
JavaScript performanse su slična priča, ilustracije radi, rezultati SunSpider testa na novom IE-u bolji su oko 16 puta u odnosu na osmicu. Prava stvar je poređenje sa konkurencijom, budući da biti bolji od prethodnika nije neki podvig. Grafici ispod pokazuju kako IE9 stoji u odnosu na konkurenciju kada su u pitanju rezultati dostupnih alata za merenje.
Računar na kom su testovi obavljeni je reklo bi se prosečan kancelarijsko/kućni sklop za dvojezgarnim AMD Athlon II X2 procesorom, 2GB memorije i integrisanom GeForce 7025 grafikom. Testovi koje smo koristili mere performanse vezano za tehnologije koje se intenzivno koriste na današnjem webu. Testirali smo najnovije verzije 5 najpopularnijih browsera, uz napomenu da je tokom testiranja Mozilla pre početka merenja updateovala Firefox 4 RC u 4.0.
